Danas sam imao flash na najteze strahove koje sam dozivio prije nekih pet godina. Ti flashevi su nekad rjedji, nekad cesci. Vremenom uocavam da se redovno javljaju kada sam umora, neispavan, a posebno kada se nadjem u okruzenju persona nemotiviranih da naprave promjene nabolje… Veceras necu pisati o tome. Funkcija ovoga posta je da mlakice…
Vrijeme je za spavanje, moram ustati najkasnije u 09:00, a sada je 02:51 i Loreena McKennitt me svojim rajskim glasom pozdravlja “Snow is everywhere.” Zurim u krevet, pa cu ovaj “strah” samo nabaciti: Strah da priznate samome sebi da ste zaljubljeni. Sebi i njoj. Jer, zaboga, mozda skrsite red. Onda to sve fino racionalizirate: Malo…
Tek sam nekoliko dana bloger. Kolicina adrenalina je u dnevnom porastu usljed spoznaje da su se u ovaj vid komunikacije ukljucili uglavnom pozitivni ljudi, te da cu i ja, ocito, postati dio te vesele druzine. Jer, i ja sam pozitivan – nastojim da svaki moj i najmanji korak, svaka moja odluka i misao, svako djelo…